Утицај кафе на организам
Кафа и расположење- Аустралијски научници успели су да докажу како кафа побољшава обрађивање информација, опсег слушања и примања порука. Они тврде да кофеин код људи ствара боље расположење и јача способност разматрања садржаја поруке, због чега се лакше служе поруком.
У истраживању спроведеном на Националном институту за јавно здравство у Холандији сарађивало је 676 особа из више европских земаља, а посматрани су кроз десет година. Тестови којима су се испитивале њихове когнитивне способности показали су како је ментална способност особа које нису пиле кафу опадала четири пута брже.
Према објашњењу научника који су спровели истраживање, кофеин ојачава меморију тако што утиче на мождане рецепторе.
Кафа утиче на крвни притисак- 2002. године истраживање спроведено у САД-у, на 1.000 студената медицине показало је како особе које конзумирају веће количине кафе имају повишен крвни притисак.
Да ли кафа изазива инфаркт- Истраживање завршено 2000-те године спроведено на 20.000 Финаца дало је неоспориве доказе повезаности конзумирања великих количина кафе и срчаних болести.
Болови у леђима- Особе које пију мање од једне шољице кафе дневно чешће пате од болова у леђима.
Дијабетес и кафа- Истраживање спроведено 2003. на Харварду показало је како особе које пију до пет шољица кафе дневно смањују ризик дијабетеса тип 2 за 30%.
Зависност од кафе
Средином прошле године француски научници су дошли до закључка да кафа не ствара зависност. Астрид Нехлиг из лабораторија ИНСЕРМ-а, са француског Националног института за здравље, обjавила је да давање умерених доза кофеина пацовима (не бих се сложила да то подразумева и људе:-)) не подстиче активност у делу мозга названом nucleus accumbens, који има улогу у зависности. За разлику од кофеина, и најмање дозе кокаина, амфетамина, никотина и морфија активирају тај дeо мозга.
Иако кофеин има неке заједничке особине сa опојним дрогама тешко да би се могао сматрати дрогом, јер су главни механизми деловања кофеина и дрога потпуно другачији.
