Један мамурни Етиопљанин залутао је у шуму. Пало је вече, њему је било хладно, па
је изломио грање са оближњег жбуна и запалио ватру. Изненадио га је необичан, веома
угодан мирис. Откинуо је и сажвакао неколико пржених бобица. Њихов укус пријатно
га је освежио. Скувао је од бобица напитак, излечио мамурлук и тако постао проналазач
црне кафе.
Данас је кафа култни напитак. Турска (заслађена или незаслађена), еспресо, нес,
са разним додацима (млеко, алкохол, павлака), обогаћена аромама лешника, бадема,
цимета … Варијације су бројне.
Долазак кафе у наше крајеве
Деловање кафе познато је већ више од 3.000 година. Почеци су јој везани уз етиопско племе Galla. Наиме, ти Етиопљани мeшали су плод кафе са животињском масти и конзумирали га као стимуланс пре одлазака у битке.
Из Етиопије кафу су пренели арапски трговци у Арабију где су ју назвали уобичајним називом за свако пиће – qахwа. Како им је алкохол био забрањен, кафа је постајала све популарнија, а реч qахwа постала је синоним за драгоцени црни напитак.
Путујући светом, кафа је стигла у Европу 1615. године путем млетачких трговаца. Из Венеције шири се целом Италијом где се многи, а нарочито Римокатоличка Црква противе њеном коришћењу.
Видевши како кафа одвлачи људе из цркве, што су и муслимани доживели много раније у Меки, бискупи су се обратили тадашњем папи Клементу ИX. Намера им је била да Папа забрани тај ђавољи напитак. Међутим, Папа је закључио како би било најпаметније да кафу крсти.
Тиме је кафа постала и хришћанско пиће уз папин благослов.
У следећем наставку биће речи о утицају кафе на наш организам.
