Мој шарени свет

Псрото не мгоу да вујерем да могу да рамузем ово што чатим

Нерватенова моћ љоскудг ума

Пемра резултимата истравжањиа начуника са Унитеверзита у Киџембру, ушпоте није ванжо кијом су роедм нанаписа совла у неокј рчеи, јендио је вжано да пвро и зањде солво буду на праовм метсу. Све оласто може да бдуе толтани хоас, па иапк ће мћои да се чита без пролемба. То је зтао што љуксди маозк не чтиа забсено свкао  појеначдино солво, већ реч види као ценлиу.

Раумезте ли шта вам пирачм

 

А сада скувајте кафицу и уживајте...

Утицај кафе на организам

Кафа и расположење- Аустралијски научници успели су да докажу како кафа побољшава обрађивање информација, опсег слушања и примања порука. Они тврде да кофеин код људи ствара боље расположење и јача способност разматрања садржаја поруке, због чега се лакше служе поруком. 

У истраживању спроведеном на Националном институту за јавно здравство у Холандији сарађивало је 676 особа из више европских земаља, а посматрани су кроз десет година. Тестови којима су се испитивале њихове когнитивне способности показали су како је ментална способност особа које нису пиле кафу опадала четири пута брже. 

Према објашњењу научника који су спровели истраживање, кофеин ојачава меморију тако што утиче на мождане рецепторе.

Кафа утиче на крвни притисак- 2002. године истраживање спроведено у САД-у, на 1.000 студената медицине показало је како особе које конзумирају веће количине кафе имају повишен крвни притисак.

Да ли кафа изазива инфаркт- Истраживање завршено 2000-те године спроведено на 20.000 Финаца дало је неоспориве доказе повезаности конзумирања великих количина кафе и срчаних болести.

Болови у леђима- Особе које пију мање од једне шољице кафе дневно чешће пате од болова у леђима.

Дијабетес и кафа- Истраживање спроведено 2003. на Харварду показало је како особе које пију до пет шољица кафе дневно смањују ризик дијабетеса тип 2 за 30%.

Зависност од кафе

Средином прошле године француски научници су дошли до закључка да кафа не ствара зависност. Астрид Нехлиг из лабораторија ИНСЕРМ-а, са француског Националног института за здравље, обjавила је да давање умерених доза кофеина пацовима (не бих се сложила да то подразумева и људе:-)) не подстиче активност у делу мозга названом nucleus accumbens, који има улогу у зависности. За разлику од кофеина, и најмање дозе кокаина, амфетамина, никотина и морфија активирају тај дeо мозга.

Иако кофеин има неке заједничке особине сa опојним дрогама тешко да би се могао сматрати дрогом, јер су главни механизми деловања кофеина и дрога потпуно другачији.

 

 

 

 

Легенда о томе како је откривена кафа

Један мамурни Етиопљанин залутао је у шуму. Пало је вече, њему је било хладно, па је изломио грање са оближњег жбуна и запалио ватру. Изненадио га је необичан, веома угодан мирис. Откинуо је и сажвакао неколико пржених бобица. Њихов укус пријатно га је освежио. Скувао је од бобица напитак, излечио мамурлук и тако постао проналазач црне кафе.
Данас је кафа култни напитак. Турска (заслађена или незаслађена), еспресо, нес, са разним додацима (млеко, алкохол, павлака), обогаћена аромама лешника, бадема, цимета … Варијације су бројне.

Долазак кафе у наше крајеве

Деловање кафе познато је већ више од 3.000 година. Почеци су јој везани уз етиопско племе Galla. Наиме, ти Етиопљани мeшали су плод кафе са животињском масти и конзумирали га као стимуланс пре одлазака у битке.

Из Етиопије кафу су пренели арапски трговци у Арабију где су ју назвали уобичајним називом за свако пиће – qахwа. Како им је алкохол био забрањен, кафа је постајала све популарнија, а реч qахwа постала је синоним за драгоцени црни напитак.

Путујући светом, кафа је стигла у Европу 1615. године путем млетачких трговаца. Из Венеције шири се целом Италијом где се многи, а нарочито Римокатоличка Црква противе њеном коришћењу.

Видевши како кафа одвлачи људе из цркве, што су и муслимани доживели много раније у Меки, бискупи су се обратили тадашњем папи Клементу ИX. Намера им је била да Папа забрани тај ђавољи напитак. Међутим, Папа је закључио како би било најпаметније да кафу крсти.

Тиме је кафа постала и хришћанско пиће уз папин благослов.

У следећем наставку биће речи о утицају кафе на наш организам.

 

Вероватно сте већ прочитали много чланака на ову тему. Овај начин за савладавање стреса је нешто другачији јер као једно од средстава за побеђивање стреса користи нове технологије у области мултимедије. Психолог професор Richard Wiseman дизајнирао је мултимедијалну просторију која би требало да послужи за ублажавање стреса чак и код најузнемиренијих људи.

Соба је представљена на изложби која је одржана у октобру на Универзитету Hertfordshire, а посетиоци који су у собу улазили у групама од по десет особа могли су да испробају њене меке лежајеве и удобне јастуке с мирисом лаванде. Током 15-минутне терапије посетиоци су били осветљени пријатним зеленкастим светлом, а просторију је испуњавала посебно компонована музика за опуштање, док је таваница просторије представљала вештачко плаво небо.

За могуће кориснике, али и за све нас који нисмо у могућности да победимо стрес на овакав начин, као оријентир за утврђивање нивоа стреса представљен је упитник са седам питања. Пет или више потврдних одговора je знак за узбуну.

1. Чини ли вам се да чешће гледате на сат од других?

2. Када некоме треба превише времена да пређе на ствар, осећате ли жељу да га пожурите?

3. Завршавате ли оброк међу првима?

4. Док шетате улицом, осећате ли фрустрацију када запнете за некога или нешто?

5. Хоћете ли бити фрустрирани ако сат времена седите беспослени?

6. Излазите ли из ресторана или трговине када видите краће редове у њима?

7. Када се нађете у саобраћајној гужви, љутите ли се више од других људи?

Лекари упозоравају да стрес изазива повишени крвни притисак, неповољно утиче на концентрацију и слаби имуни систем. Људима који не могу да приуште посету гореописаној соби препоручује се следеће:

- Одлазак на село, односно у природу. Већ тридесетак минута у зеленилу и тишини знатно опушта.

- Слушајте умирујућу музику попут Вивалдијевих "Годишњих доба" или звукова из природе.

- Радите вежбе за опуштање. Од врхова прстију на ногама нагоре стежите и растежите све мишиће тела неколико тренутака.

- Проводите време с пријатељима. Људи које волите отераће тескобне мисли и поправити вам расположење.

- Помажите другима. Чак и најмање добро дело попут поклона доприноси релаксацији.

- Прихватите оно што не можете променити. Нема смисла размишљати о прошлости. Радије се усредсредите на стварање лепше будућности.